I da hedonisti puknu...

Na obali zaboravljenog Panonskog mora, na Vršačkom bregu žive vile. I retko ih ko ugleda, pa nekad, kažu, vide samo zvezdani prah, znak da je tu bila vila. A ona najveća među njima, Vila od brega, pojavi se samo jednom u 100 godina i začara sve pastire i lugare, da zauvek sanjaju da će je još jednom sresti i zadržati zauvek u ovom svetu.

I upravo na pola puta do srednjovekovne kule despota Đurđa Brankovića, koji je zidao gradove u Srbiji po želji svoje žene, proklete Jerine, smestio se hotel "Vila Breg" (Hotel Villa Breg). Nikao je na mestu starog hotela "Breg", čuvenog po restoranu "Terasa", odakle je pucao vidik na panoramu Vršca, prepoznatljivom po hali "Milenijum" i katedrali Svetog Gerharda.

Piramida s kožnom foteljom

Hotel je kaskadno građen na sedam nivoa i njegove sobe većinom imaju pogled na grad i banatsku ravnicu, dok osam soba poseduje izlaz na privatne vrtove. Hotel se nalazi na 170 m nadmorske visine, a po vetru, koji nikad ne prestaje, hotelski restoran je dobio ime "Eol". Nad spa-centrom uzvisuje se staklena piramida koja obezbeđuje prirodnu svetlost, iako posetioce mnogo više ushićuje kožna fotelja za masažu, koja za osam minuta izmasira sve ključne tačke na telu. A takvu je imao i Tito u Palati federacije, američku, samo starijeg tipa. Kažu da maršal nikad nije seo na nju osim bivšeg šefa protokola, za razliku od gostiju "Vile Breg", koji obavezno iskoriste svojih osam minuta.

Gosti se rado opredeljuju najčešće za finsku saunu s temperaturom od 85 stepeni, pa ih u sauni čeka sat peščanik jer nije poželjno da se ostaje duže od 15 minuta. Posle sledi tuširanje, koje prvo kreće od ruku i nogu, pa nadalje. Vatreni obožavaoci ovakvog uživanja su Rusi, za koje važi pravilo da pravo iz finskog kupatila ulete u bazen. A bazen ima turbo-masažere, koji simuliraju uzvodno plivanje za sve one koji vole uzvodno.

Hotel, koji je dobio ime po Vili od brega, izgrađen je tako da gostu bude sve podređeno. Od enterijera Kamin bara, čiji su zidovi dekadentno obloženi svetlozelenom francuskom svilom u kombinaciji sa afričkim orahom, do otvorenog bazena na jednoj kaskadi, koji izgleda kao da će se svakog trenutka preliti preko brda. Četvrti nivo hotela ima ogromne prozore kao u starim kaštelima, a apartman broj 507 odiše sajber atmosferom, jer se čak i zavesa pomera daljinskim upravljačem. Stoga "Vila Breg" važi za jedan od najbolje opremljenih hotela s pet zvezdica u Srbiji. Čuven je i po restoranu i kuvarici Svetlani, koja je neprikosnoveni komandant kuhinje u kojoj se poštuje tiganj na račun friteze. A napolju se može ručati i kad padne sneg, zahvaljujući zimskoj bašti.

Štrudla i let avionom

Vršac je poznat i po lovnom turizmu, pa su česti gosti hotela lovci na fazane, zečeve, lisice i divlje svinje i imaju posebnu odaju za odlaganje oružja i municije. Grad se nalazi samo 14 km od granice, a 80 od Temišvara, pa su česti gosti hotela iz Rumunije, ali stižu i iz Rusije, Kine, Norveške, pa čak i iz Meksika. Hotel se specijalizovao za kongrese, seminare i prezentacije, a u predahu se gostima organizuje izlet, takozvani put vina koji se završava u selima Gudurica i Veliko Središte, gde se može probati 15 vrsta vina. Čak i ono koje se pravi po receptu iz 19. veka, gde nema konzervansa, već se vino pretače po mesečevim menama. Uz njega odlično ide domaća banatska štrudla. Avanturisti, pak, mogu izabrati let sportskim avionom ili paraglajderom iznad grada, a može i krstarenje Dunavom.

Gosti se vode i u obilazak katedrale, koja je podignuta za tri godine (1860-1863) i čuvena je po orguljama sa 35 registara, koje su 1913. napravili Karl i Lipot Vigenštajn iz Temišvara. Kantor je uvek spreman da za hotelske goste svira na orguljama koje imaju 2.810 cevi. Njihovo štelovanje traje 50-ak dana, a to umeju samo mađarski majstori orguljaši.

Do hotela se stiže na različite načine, za sat i po automobilom iz Beograda, a može i sportskim avionom ili helikopterom, koji je omiljeno prevozno sredstvo imućnijih gostiju. Beograđani se obično opredeljuju za vikend hedonizam i vino s ukusom mesečevih mena.

Izvor: Press

Piše: SANJA M. TOMIĆ