Bliži se sezona godišnjih odmora, vreme je za precizne informacije o destinacijama koje su popularne kod domaćih turista...

Zaboravite stereotipe o „Ponoćnom Ekspresu“ – Turska je zemlja koja se ubrzano modernizuje. Jednom nogom je u Evropi, a drugom na Bliskom istoku. Nije to samo grandiozni orijent, pun misterije, intriga i derviša, već i mirisni kovitlac istorije nasuprot ubrzane današnjice.

Turci imaju nespornu reputaciju gostoprimljivog naroda, nacionalna kuhinja je sjajna, obala kao iz bajke, a mnogi turski gradovi su prepuni spektakularnih džamija i tvrđava. I pored toga što je obala sve popularnija među turistima, Turska je i dalje jedna od najjeftinijih destinacija na Mediteranu.

U Turskoj se možete baviti neverovatno raznovrsnim aktivnostima, od sportova na vodi, pešačenja po planinskim stazama i arheologije, do noćnih klubova, splavarenja po rekama i ispijanja rakije. Bilo da iz Turske odete kofera punih neverovatnih tepiha i amajlija, prizora istorijskih spomenika, ili samo potamnele kože, najverovatnije ćete poželeti da se ponovo tamo vratite.

Upozorenje 

Turska je generalno bezbedna zemlja, ali zbog tenzija unutar zemlje i u regionu, događaju se povremeni talasi nasilja, naročito bombaški napadi. Bombaški napadi se obično izvode na mete koje predstavljaju zapadne interese, kao što su banke i konzulati. Ruralne delove na istoku, u blizini granica sa Sirijom, Irakom i Iranom treba izbegavati.

Putnici uglavnom nisu meta terorista i bombaša samoubica. Ipak, uvek postoji opasnost da se turista nađe na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Najbolja odbrana je ne galamiti mnogo i biti u toku sa tekućim događajima.

Opšte informacija

Puno ime države: Republika Turska

Površina: 779,452 kv.km

Broj stanovnika: 68.1 milion

Glavni grad: Ankara

Stanovništvo: Turci (85%), Kurdi (12%), 3% ostali islamski narodi, Jermeni i Jevreji

Jezik: Turski, kurdski, arapski, jermenski, grčki

Religija: Muslimanska (Suniti)  

Članica EU: Ne, proces priključenja u toku

Vize: Državljanima Srbije i Crne Gore potrebna je viza koja se rutinski dobija na granici za boravak do mesec dana i košta 10 eura ili $15. Građanima velike većine drugih zemalja nije potrebna viza za ulazak u Tursku. Tu spadaju pojedine zemlje Južne Amerike, Evrope, Azije i Bliskog istoka. Putnicima iz Kanade, Velike Britanije, SAD, Australije, Hong Konga i jednog broja drugih zemalja potrebna je viza za ulazak u Tursku.

Vremenska zona: GMT/UTC +2

Pozivni broj: 90

Struja: 230V ,50Hz

Kada otići

Proleće i jesen su najprijatniji periodi, i tada će klima biti savršena u Istanbulu i na egejskoj i mediteranskoj obali.U centralnoj Anatoliji je tada prohladno, ali ne i neprijatno. Odlazak u Tursku pre sredine juna ili posle avgusta smanjuje rizik od ujeda komaraca. Obalu Crnog mora je najbolje posetiti između aprila i septembra; kiša i tada dosta pada, ali ne preterano. Osim Istanbula, Turska nema pravu zimsku turističku sezonu. Putnici s rancem na leđima najčešće dolaze počev od dana Anzaca (25.april, obeležavanje bitke na Galipolju), kada sezona zvanično počinje; oni koji preferiraju paket aranžmane dolaze već od početka maja. Špic sezone je od jula do sredine septembra, kada i većina Turaka ide na odmor. Najbolji period za odlazak u istočnu Tursku je od kraja juna do septembra. Nemojte ići na istok pre maja ili posle sredine oktobra osim ukoliko niste spremni na sneg. Probajte da izbegnete odlazak dok traje Kurban Bajram, najpopularniji verski praznik u Turskoj; bilo bi zgodno da izbegnete i mesec posta Ramazan.

Događaji i praznici

Datumi za muslimanske religijske praznike određuju se na osnovu lunarnog kalendara. Samo dva religijska praznika su i javni praznici: Seker Bajram, trodnevni praznik na kraju meseca Ramazana (30 dana u decembru-januaru kada dobar musliman ne jede preko dana), i Kurban Bajram (mart-april) kada se obeležava Avramova zamalo žrtva Ismaela na planini Morija. U znak sećanja na Avrama kojem je Bog dozvolio da žrtvuje ovna umesto sopstvenog sina, svako tursko domaćinstvo koje to može da priušti kupuje ovcu i na sam dan Bajrama, odmah nakon jutarnje molitve, prereže joj grkljan. Porodica i prijatelji odmah počinju s gozbom. Imajte u vidu kada je tačno Kurban Bajram: većina banaka tada ne radi čitavu nedelju, javni prevoz je krcat a hotelskih soba nema dovoljno i cene im skaču.

Sekularni praznici su Rvanje kamila sredinom jula, koje se proslavlja u selu Seldžuk, južno od Izmira, kao i dan Nacionalnog suvereniteta, 23. april, što je veliki praznik kada se slavi prva sednica parlamenta republike 1920. Festivala ima mnogo i tokom leta: festival rvanja početkom juna u Sarajiči, u blizini Edirnea; državni festival Kafkaser u okolini Artvina na severoistoku Turske koji se održava u 3. nedelji juna; Istanbulski međunarodni festival umetnosti (krajem juna do sredine jula); Festival folklora i muzike u Bursi sredinom jula i Festival lubenica Dijarbakir sredinom ili krajem septembra. Čitava zemlja na trenutak staje u 9:05am 10. novembra kada je 1938. umro Ataturk.

Javni praznici 

1. januar – Nova godina

21. mart - Nevruz

23. april – Dan nacionalnog suvereniteta i Dan dece

30. avgust – Dan pobede

19. maj – Dan mladih i sporta

29. oktobar – Dan republike

10. novembar – Godišnjica Ataturkove smrti

Cene i troškovi

Valuta: Nova turska lira (kurs u trenutku objavljivanja teksta je 1.65 lira za 1 evro)

Snek s nogu: €2-5

Ručak u restoranu: €5-12

Skuplji restoran: €12-20

Deluxe: €20+

Smeštaj

Youth Hosteli u centru i jeftiniji hoteli: €5-15

Hoteli srednje klase: €15-40

Visoka kategorija: €40-65

Deluxe: €65+

Dolari se sporo tope u Turskoj. Možete komotno da putujete sa $20 dnevno pod uslovom da koristite autobuse i vozove, odsedate u pansionima i jedete jednom dnevno u restoranu. Za $25-40 možete da putujete luksuznijim autobusima i vozovima sa udobnijim kupeima, spavate u hotelu sa jednom ili dve zvezdice i češće jedete po restoranima. Za $40-80 dnevno možete da odsednete u hotelima sa 3 ili 4 zvezdice, povremeno putujete avionom i sve vreme se hranite u restoranima.

U jeftinijim restoranima ne morate da ostavite bakšiš, u skupljim je to uobičajeno. Čak i kada je u račun uključena usluga od 10-15% ukupne sume, očekuje se bakšiš od oko 5%. Portiri očekuju dolar ili dva; u taksiju zaokružite račun; u drugim situacijama, na primer kada vam uslužni vodič pokazuje arheološka mesta, častite ga delikatno. Iako će iz učtivosti često odbiti bakšiš, ponudite ga dva ili tri puta. Posle trećeg odbijanja slobodno možete da zaključite da zaista ne želi bakšiš.

Najvažnije atrakcije

Ankara

Glavni grad Turske je jedna razbacana urbana masa u sred stepe Centralne Anatolije. Vrlo se razlikuje od otomanskog grada Angore koji se nekada nalazio na tom mestu, kao tiho mesto poznato po džemperima od kozje vune. Ima nekoliko zanimljivih mesta za videti, pa vredi tamo provesti dan ili dva.

Većina posetilaca najpre ode na Hisar, vizantijsku tvrđavu na vrh brda istočno od starog grada, kao i u obližnji Muzej anatolijske civilizacije. Nešto južnije je Ataturkov mauzolej, monumentalna građevina, jednostavna ali predivna, koja odslikava arhitekturu nekoliko velikih anatolijskih imperija.

Antalija

Antalija je glavni grad na turskoj centralnoj mediteranskoj obali. Osim što ima nekoliko kilometara šljunkovitih plaža i staro rimsko-otomansko jezgro, Antalija je dobro mesto odakle možete da istražujete mirnije obalske gradiće i spektakularnija drevna nalazišta u regionu.

Side, 75km istočno od Antalije, je sve popularniji obalski gradić koje je jednom bilo ljubavno gnezdo Marka Antonija i Kleopatre. Alanja, 115km istočno od Antalije još jedno mesto prepuno peska i sunca, gde će te imati osećaj da ste došli u mini Majami. Patara je gradić za žurke i nalazi se nekoliko stotina kilometara jugozapadno od Antalije.

Bodrum

Najlepše turističko mesto u Južnom Egeju, Bodrum ima marinu za jahte i luku za feribote koji prevoze na grčko ostrvo Kos. Po zalivima su nebrojene palme, a vile i kamene bele kuće pokrivaju brdo iznad mora. Vožnje čamcem, plivanje i ronjenje glavne su aktivnosti u Bodrumu.

Diskoteke trešte tokom cele noći i najveći deo grada pada u san tek pred jutro. I turski i strani turisti se žale na buku i kakofoniju, ali lokalci odvraćaju: „Ako hoćete mir i tišinu, zašto ste došli u Bodrum?“.

Efes 

Efes je jedan od nekoliko stotina turskih drevnih nalazišta i ruševina iz klasičnog doba, najveći je i najbolje očuvan. Odista, to je najzanimljiviji drevni grad na Mediteranu. Efes se nekada zvao Jonia, živopisan kulturni centar za vreme grčke imperije, i uzavrela provincijska prestonica za vreme Rimljana.

Dijanin hram bio je jedno od Sedam svetskih čuda, a grad je bio poznat po bogatstvu i lepoti.

Istanbul

Razvučen sa obe strane Bosfora i prepun džamija i minareta, İstanbul je jedan od najromantičnijih gradova sveta. Nekada je to bio Bizant, pa Konstantinopolj, zatim prestonica Otomanske imperije, a danas kulturno središte Turske.

Srce istorijskog Istanbula je Sultanahmet, najstariji deo grada koji se nalazi na mestu nekadašnjeg vizantijskog hipodroma. Grad je najbolje obići peške, s obzirom da je većina znamenitosti na pešačkoj distanci. Ako vas ipak noge zabole od previše hodanja, u blizini je uvek neka čaj bahče (čajdžinica).

Po neutabanim stazama

Dolina Devrent

Mnoge doline na području Kapadokije mogu se pohvaliti čudnovatim vulkanskim stenama, ali dolina u blizini Aktepea na severu Kapadokije, poznata kao Dolina Vilinskih dimnjaka, ima najzanimljiviji oblik. Dok će geolozi u glavnom da se bave efektima diferencijalne erozije na tom mestu, svi ostali jednostavno vole njihov neobičan oblik.

Poluostrvo Galipolje

Galipolje je mesto velikih teških bitaka, ali je najpoznatije po prvom svetskom ratu i haotičnoj bici Ataturkovih trupa i snaga saveznika. Danas su bojna polja Galipolja tiho mesto prekriveno trnovitim žbunovima, borovom šumom i poljoprivrednim poljima, ali ovo strateško poluostrvo oduvek je držalo ključeve Istanbula.

Da biste obišli sva mesta na Galipolju treba dosta vremena, naročito ako niste sopstvenim prevozom (od najsevernijeg bojnog polja do južnog dela poluostrva ima preko 35 km). Dve najbolje baze za obilazak Galipolja su Čanakkale na istočnoj obali, i Ečeabat na zapadnoj, i oba su uključena u organizovane ture.

Haran

Haran, na kurdskom jugoistoku Anatolije, jedna je od najstarijih kontinuirano naseljenih mesta na planeti. Taj grad izgleda toliko drevno da nije teško poverovati da je Avram bio jedan od njegovih prvih stanovnika.

Pojedini stanovnici još uvek žive u kućicama od blata u obliku osinjeg gnezda i bave se malo zemljoradnjom, a malo švercovanjem. Na istočnoj strani grada nalazi se tvrđava, a u džamiji Ulu iz 8. veka ima dobrih mozaika.

Troja

U poređenju sa Efesom, Troja je prilično dosadna. Pojedini tvrde da joj fali Bred Pit koji trčkara unaokolo, drugi kažu da je film samo povećao njenu popularnost.

Kada je amater arheolog Hajnrih Šliman iskopao Troju 1871, stručnjaci za klasične studije su se upiškili u gaće. Troja je mesto velike bitke između Ahajaca (Grka) i Trojanaca u 13. veku stare ere. Iskopavanjima koja su organizovali Šliman i drugi, otkriveno je devet drevnih gradova, jedan iznad drugog, koji datiraju od 3000. godine stare ere. Troja VI (1800-1275 st. ere) je grad Prijama, i grad koji je bio uključen u Trojanski rat.

Za zaljubljenike, Troja je ipak nešto sasvim posebno, ali ukoliko niste pročitali Ilijadu, ili ako niste ljubitelj arheologije, verovatno se nećete mnogo zabaviti u Troji. Osim očigledne replike Trojanskog konja, amatersko oko će malo toga primetiti. Što će reći, ovo je mesto gde je nastala jedna od najvećih priča na svetu, pa je dovoljno samo osetiti tu atmosferu.

Aktivnosti

Sportovi na vodi su popularni u Turskoj zbog divne obale i plaža. Vožnje čamcima i jahtom, skijanje na vodi i ronjenje postoje u svim značajnijim turističkim mestima. S obzirom da na dnu turskih voda ima mnogo starih olupina i antikviteta, ronjenje je posebno regulisano – pa proverite tekuće propise. Ako volite planinarenje, planina ima u izobilju – planinara i planinarskih društava, međutim, nema mnogo, ali ona koja postoje su puna entuzijazma. Pristojnih skijališta ima oko Burse, na planini Erčijes pored Kajzerija, i na planini Palandeken kod Erzuruma. Oprema se može iznajmiti na stazama, ali nemojte očekivati alpske standarde. Putovanje biciklom je sasvim moguće i veoma prijatno, ali bolje ponesite sopstveni bicikl (i rezervne delove) jer iznajmljivanje i prodaja dobrih bicikala još uvek nije rasprostranjeno.

Okolina

Turska nije mostić koji povezuje Evropu i Aziju. Od Edirnea na bugarskoj granici do Karsa na jermenskoj ima 1700km vožnje, a od obale Crnog Mora do Mediterana ima čitavih 1000 km. U pravcu skazaljke na satu od severozapada Turska se graniči sa Grčkom, Bugarskom, Gruzijom, Jermenijom, Iranom, Irakom i Sirijom. Nije to ni zemlja samo s peskom i palmama: planine, stepe, meandri reka, bogate zemljoradničke doline, kao i strma obala prepuna plaža (8400km) biće dovoljni da vam Turska ostane interesantna.

Velike šume nalaze se na severoistoku Anatolije, na Crnom Moru i duž mediteranske obale, zapadno od Antalije. U proleće, stepe su prekrivene divljim cvećem, najraznovrsnijih boja.

Turski životinjski svet je sličan onom na Balkanu i najvećem delu Evrope: medvedi, jeleni, šakali, risevi, divlje svinje vukovi. Jezero Van je čak prirodno stanište jedne vrste leoparda: ima čisto belo krzno i oči različitih boja – jedno plavo, drugo zeleno. Ali najčešće ćete videti krave, konje, magarce, koze i ovce. Turski pastiri se ponose svojim moćnim, neustrašivim ovčarima Kangal koji čuvaju stada od vukova. Ptičiji svet je neobično bogat, i ima mnogo orlova, jastreba, i roda, kao i retkih vrsta kao što je ćelavi ibis.

.

Kako stići

Ima raznih načina da se stigne do Turske: avionom, brodom, vozom i autobusom iz šest okolnih zemalja. Međunarodnih aerodroma ima u Istanbulu, Ankari, Izmiru i pojedinim mediteranskim turističkim mestima. Turkish Airlines ima direktne linije koje povezuju Istanbul i dvadesetak evropskih gradova i Njujork, kao i Bliski Istok, Severnu Afriku, Bangkok, Karači, Singapur i Tokio. JAT ima dnevne linije do Istanbula, let traje nešto više od sat vremena a cena karte varira u zavisnosti od sezone ali ne prelazi 200 evra.

Ako nameravate da putujete vozom, svakodnevni Istanbul Express povezuje Minhen, Sloveniju, Hrvatsku, Jugoslaviju i Bugarsku sa Istanbulom. Postoje i odlične autobuske linije koje voze do većih Evropskih gradova kao što su Frankfurt i Beč. Svakodnevne železničke linije povezuju Atinu i Istanbul preko Soluna. Autobusi su mnogo brži od vozova. Autobusom takođe možete putovati u Siriju, Gruziju i Iran.

Od maja do sredine oktobra kompanija Turkish Maritime Lines ima nedeljne linije feribota iz Antalije, Marmarisa i Izmira do Venecije. Privatni feriboti voze između turske egejske obale i grčkih ostrva.

Ukoliko imate sopstveni automobil, Turska ima dobre puteve, daleko bolje nego u Srbiji i vozačku kulturu koja je na višem nivou od naše. Distanca Beograd Istanbul iznosi oko 1000km, u zavisnosti od toga koji put odaberete, ali nije preterano naporna jer se najlošiji puteve nalaze na deonici između Niša i Sofije. Krenete ranom zorom i do ponoći ćete svakako biti u Istanbulu. Ako je vaša destinacija turska obala, onda nema potrebe da idete preko Istanbula već posle Edernea skreniti na jug, ka moreuzu Dardaneli, i kod Čanakala feribotom uđite u azijski deo Turske. Svakako zapamtite da je benzin u Turskoj jako skup, litar supera iznosi preko 1.5 evra.

Zdravstveni rizici 

Turska je generalno zemlja u kojoj ne postoje posebni zdravstveni rizici. Ipak - ako putujete u vlažne delove Turske (mediteranska obala istočno od Mersina i irigovane oblasti jugoistočne Anatolije oko Sanliurfe) ponesite borbeni komplet protiv malarije. Ova vrlo ozbiljna i potencijalno fatalna bolest prenosi se ujedom komarca i endemska je u većini zemalja u regionu (osim u Singapuru i Bruneju). Ako putujete u endemske oblasti izuzetno je važno da izbegavate ujede komaraca i da uzimate tablete kojima ćete sprečiti zarazu. Simptomi su različiti, od povišene temperature, groznice i znojenja, glavobolje, dijareje, i bolova u stomaku do nedefinisanog osećanja lošeg zdravstvenog stanja. Odmah potražite medicinsku pomoć ukoliko sumnjate na malariju. Bez lečenja malarija vrlo brzo dobija ozbiljne simptome i može da bude fatalna. Ako niste u mogućnosti da odete kod lekara, uzmite tablete protiv malarije. Postoji nekoliko lekova kao što su Mefloquine, Fansidar i Malarone. Pre polaska na put, potražite savet lekara o adekvatnom leku i dozi. Ako dobijete malariju, po povratku kući ponovo se testirajte jer paraziti malarije mogu da ostanu u telu čak i kada simptomi nestanu. Putnicima se savetuje da u svako doba izbegavaju ujede komaraca tako što će nositi odeću svetlih boja, duge pantalone i rukave; na izloženim delovima tela mažite se sredstvima za odbijanje komaraca koji sadrže sastojak DEET, spavajte ispod mreže za komarce koja je impregnirana sredstvom za odbijanje komaraca (bilo bi pametno da ga ponesete od kuće) i nemojte koristiti parfeme i losione za brijanje.

Izvor: B92

Priredio: Uroš Veličković