Tokom ove godine počeće radovi na rekonstrukciji Lepenskog vira, koji se nalazi u trošnom i ruiniranom stanju... Iz Nacionalnog investicionog plana biće
izdvojeno više od dva miliona evra za obnovu jednog od najvećih
evropskih arheoloških lokaliteta na obali Dunava, u sklopu Nacionalnog
parka "Đerdap". Novac će dobiti opština Majdanpek, preko Ministarstva
turizma, a ne Narodni muzej u Beogradu, u čijem je sastavu i ova
institucija.
Danas, Lepenski vir samo što se nije srušio. Niski krov na trošnim i
neobrađenim bagremovim gredama - šupa podignuta pre 33 godine
natkriljuje ovo preistorijsko nalazište, evropsku i svetsku atrakciju.
Muzej, koji svedoči o jedinstvenoj civilizacijskoj priči "pisanoj" pre
osam hiljada godina, koja je decenijama unazad kao magnet privlačila
arheologe, antropologe, kulturologe, publiku, turiste, više podseća na
"sušaru", nego na uslovnu zgradu za smeštaj arheološkog blaga.
Ipak, i dalje je nezaobilazna stanica svih đačkih ekskurzija, dok
hiljade turista koje plove luksuznim turističkim brodovima Dunavom ovu
atrakciju ne mogu da vide, jer na Lepenskom viru nema pristaništa. Zato
će deo novca iz NIP-a, osim za sanaciju, biti utrošen u izgradnji
atraktivne luke i pratećih sadržaja.
Krovna konstrukcija, postavljena pre trideset godina nad lokalitetom
i muzejom je više nego improvizovana zaštita i nije predviđeno da traje
duže od tri do četiri godine - kaže arheolog Vasoje Vasić, kustos
Narodnog muzeja na Lepenskom viru. - Ta građevina samo što se nije
urušila i neophodna je hitna popravka. Novom krovu se nadam još od
1983. godine, otkad radim ovde. To bi omogućilo bolju prezentaciju
lokaliteta. U ovim uslovima turisti na brzinu optrče oko zgrade,
provire unutra i odu.
Idejni projekat za savremeno natkrivanje lokaliteta urađen je pre
nekoliko godina u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika. Arhitekti
Siniša Temerinski i Marija Jovin sačinili su glavni projekat objekta
koji bi trebalo da zameni oronulu šupu. Autori su bili limitirani time
što je lokalitet u središtu strogo zaštićenog prirodnog rezervata
Nacionalnog parka "Đerdap", pa svojim izgledom treba da bude uklopljen
u okolni pejzaž i da ne uništi okolinu. Tako da su se pri projektovanju
trudili da se što više zadrži slika naselja na otvorenom prostoru, kako
bi se posetiocima približio utisak koji je bio nekad na Lepenskom viru,
zatvoreno ka planini na zapadu i otvoreno ka Dunavu i Treskavcu na
istoku.
To zdanje bi pokrivalo četiri hiljade kvadratnih metara. Pod krovom od
leksana, koji bi se oslanjao na šest nosača, bile bi dve i po hiljade
kvadratnih metara arheološkog lokaliteta, amfiteatar, sala za stalnu
postavku skulptura, prostor na kome bi bila izvedena idealna
rekonstrukcija trapezoidne kuće nekadašnjeg stanovnika Lepenskog vira,
a pod providnim krovom, uz obod naselja bili bi izloženi arheološki
nalazi.
Po planu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, na potezu dugom sedam
kilometara uz lokalitet pod "novom kapom" biće izgrađeno pristanište,
ispod sadašnjeg parkinga, sa "lučkom zgradom" i nekoliko bungalova za
goste. Planirana je i izgradnja naučno-rekreativnog centra.
Ukoliko lokalitet zaživi, Srbija bi konačno mogla da predloži Lepenski
vir za listu svetske kulturne baštine. Jer, za tako nešto je uz
elaborat, stručnu studiju potrebno da država predlagač na pravi način
brine o objektu i lokalitetu koji se predlaže za prestižnu svetsku
listu.
PRIVREMENO ZAŠTIĆEN
Ppe nešto više od četiri decenije, zbog podizanja brane na Dunavu,
Hidroelektrane "Đerdap", otkrivena je dotad nepoznata civilizacija
kamenog doba, zbog koje je kulturnoj Evropi zastao dah. Zbog podizanja
nivoa reke lokalitet je izmešten 29 metara uz obalu. Sav preistorijski
"mobilijar", žrtvenici i skulpture, iz bezbednosnih razloga su preneti
u depoe Narodnog muzeja. Tada je nad lokalitetom izrađena privremena
zaštitna konstrukcija od stare krovne građe (od srušenih zgrada) i
valovitog salonita. U skladu sa očekivanjima da se u dogledno vreme
izgradi trajni pokrivač nije obraćana pažnja na kvalitet privremene
zaštite, osvetljenje i pristupačnost posetiocima. Ova konstrukcija
trajala je uz povremenu zamenu salonit-ploča do pre osam godina, kada
su novom čamovom građom zamenjeni mnogobrojni truli stubovi, zbog
pojave opasnih ulegnuća na krovu i pucanja salonitnih ploča.
OTVOREN LETI
LEPENSKI Vir godišnje poseti više desetina hiljada ljudi. Osim jedne
javne česme kod parkinga i sanitarnog prostora u blizini, posetiocima
je na raspolaganju za predah i obaveštenje kameni amfiteatar i skromna
ponuda suvenira u holu ispred izložbenog prostora u zgradi ispred
lokaliteta. Muzej radi samo u toku toplih godišnjih perioda.
