Lihtenštajn se prostire na površini od svega 160 kvadratnih kilometara na kojima živi nešto više od 32.000 stanovnika. Ova državica, čija je granica duga svega 78 kilometara, smeštena je između Austrije i Švajcarske, u dolini reke Rajne, u Alpama. Od severa prema jugu, kneževina Lihtenštajn ima samo 24 kilometra tako da su od nje manje samo Vatikan, Monako, Nauru, Tuvalu i San Marino. Lihtenštajn je podeljen na 11 opština od kojih se pet nalazi u takozvanoj Nižoj zemlji, uz Rajnu, dok ostale pripadaju Višoj zemlji, koja se nalazi u planinama.

Obilazak države za dva sata

Postoji puno šala vezanih za Lihtenštajn i njegovu veličinu. Činjenica je da se cela zemlja može obići za dva sata, a popis stanovništva obaviti za sat vremena. Kažu i da su Lihtenštajnci srećni ljudi jer njihov suveren može da ih vidi svakog trenutka samo ako izađe na terasu svog zamka smeštenog na brdu iznad glavnog grada Vaduza. Uz Uzbekistan, ovo je jedina zemlja koja se graniči sa državama koje nemaju izlaz na otvoreno more. Takođe, stanovništvo kneževine govori nemački jezik, iako se ne graniči sa Nemačkom. Od Austrijanaca su pozajmili jezik, a od Švajcaraca novac pa se tako može čuti da su oni „Nemačka u malom” ili još bolje da su „Švajcarska na nemački način”.

Državica bogataša

Kneževina Lihtenštajn je jedna od najmanjih i najbogatijih zemalja na svetu. Kao neutralna država imala je mirnu istoriju, što je jedna od važnih garancija za kapital koji je u tu zemlju dospevao iz čitavog sveta. A koliki je dohodak i kako žive stanovnici ove neobične zemlje, mogao je da vidi svako ko je posetio njegov glavni grad Vaduz sa 5000 stanovnika. Ako biste doputovali iz Austrije, za ulazak u ovu zemlju bi vam bila potrebna dokumenta kao za ulazak u Švajcarsku, a ako dolazite iz Švajcarske, nećete ni primetiti da ste prešli granicu jer ni sami stanovnici Lihtenštajna ne znaju gde se ona nalazi. Ova zemlja kojoj već decenijama švajcarski carinici nadgledaju zajedničku granicu i koja je svoju odbranu predala u ruke susednoj neutralnoj državi, nema nameru da se pridruži EU. Ljudi koji često posećuju kneževinu kažu da je to „mala zemlja velikog srca”. Razlog za to svakako leži u najmanjem porezu na svetu, zatim što nemaju carinu, što firma može da se registruje za nekoliko minuta i što će zaposleni učiniti sve da počnete da poslujete baš preko njih.

Biznis uz osmeh

Lihtenštajn je mala država velikih mogućnosti, stecište turista i poslovnih ljudi. Dok putujete izuzetno dobro urađenim putevima, pored vas će promicati prekrasni pejzaži sa stepenasto zidanim kućama, zamkovima, livadama, pašnjacima, planinama i turističkim centrima. U centru Vaduza se mogu videti krajnosti - krava koja pase na travnjaku uz poslovnu zgradu, ali i četiri vrste cveća koje ukrašava prostor oko saobraćajnog znaka. Na ulicama su ljudi obučeni po poslednjoj modi naspram momaka i devojaka u narodnim nošnjama i trgovaca svega i svačega koji su tu dospeli iz celog sveta. Svakog od njih stanovnici Lihtenštajna pozdraviće s osmehom jer znaju da su im oni budući poslovni partneri. Preporučiće im i da svojim prijateljima pošalju bar jednu razglednicu sa nekoliko poštanskih maraka, jer one su ne samo među najlepšim nego i najcenjenijim na svetu.

Najniži porez

Uprkos svojoj minijaturnoj teritoriji i ograničenim prirodnim resursima, Lihtenštajn je među retkim zemljama u kojoj je više registrovanih preduzeća nego stanovnika. Dok obilaze kneževinu, posetioci će zbog idiličnog krajolika teško poverovati da se nalaze u jednoj od industrijski najrazvijenijih zemalja sveta jer se nigde ne naziru fabrički dimnjaci koji se dime. Niske, moderne građevine smeštene među zelenim krošnjama drveća su fabrike. U njima se proizvode precizni instrumenti, delovi za tranzistore i poluprovodnici, ali i auto delovi, građevinski materijali, pakovana hrana, materijal za stomatologiju... U ovoj zemlji radi oko 29.000 ljudi, među kojima je 19.000 stranaca, od kojih većina svakodnevno dolazi iz susednih zemalja! Lihtenštajn uvozi više od 90 odsto energetskih potreba. Zbog niskog poreza, ovu evropsku državicu su oduvek opsedali biznismeni različitih kategorija. Otuda su uvedene mere kojima su pooštreni propisi protiv pranja novca, a Lihtenštajn obavezao da funkcioniše u skladu sa Principima iz Volfsberga. Prema dobrovoljnom kodeksu ponašanja koji je usvojilo 11 najvećih svetskih banaka, bankari su obavezni da utvrde ko ulaže novac u njihove banke i kakvo je poreklo tog novca. Zato su bankari u Lihtenštajnu odobrili ukidanje anonimnih bankarskih računa.

Država za iznajmljivanje

Pre nekoliko godina kneževina Lihtenštajn je osmislila jedinstven plan ponudivši sebe u najam. Turistički savet je tako otvorio vrata dobrodošlice za bogate korporacije koje su za novac mogle da rentiraju kneževinu za organizovanje konferencija i proslava. „Multinacionalci" su po ceni od 320 dolara dnevno mogli da imaju alpske padine, 11 sela i glavni grad Vaduz. Na vrhu ponude se našla četvorodnevna konferencija za 900 delegata, po ceni od 1,2 miliona dolara. Klijentima je nuđena mogućnost da obeleže celu državu svojim simbolima kojima su mogli da prekriju i najznačajnije zgrade. Za novac, privremeno su mogli da se preuzmu i nacionalna galerija i pozorište, vinski podrum vladarske kuće i zamak Šlos Gutenberg koji datira iz 13. veka. Stanovništvo je na ovaj predlog sumnjičavo vrtelo glavom jer je time poslata poruka da se u njihovoj zemlji sve može kupiti za novac. Usluge vladajućeg suverena, princa Hansa Adama Drugog, nisu bile u cenovniku. Ljut što mu političari nisu dali više vlasti, on je tada zapretio da će svoju palatu prodati milijarderu Bilu Gejtsu ili nekom drugom bogatašu koji bude voljan da je kupi. Prema najnovijim navodima belgijske štampe, princ Hans Adam od Lihtenštajna najbogatiji je monarh u Evropi, a njegova imovina procenjuje se na tri milijarde evra. Po kapitalu, iza lihtenštajnskog princa našli su se britanska kraljica Elizabeta II i španski kralj Huan Karlos.

Izvor: Kurir Stil