Kako li to izgleda kad se Bog razbesni kad mu žena ne uzvrati ljubavlju. Rascepi reku napola i stvori vodopade kakve svet nije video.

Kako li to izgleda kad se Bog razbesni kad mu žena ne uzvrati ljubavlju. Rascepi reku napola i stvori vodopade kakve svet nije video. Tako su, barem, verovali Guarani Indijanci. Prelepa Indijanka Naipi, i pored božanskih ponuda, odlučila je da krene za svojim dragim Tarobom u kanuu. Ipak, Božji gnev ih je ubrzo sustigao, a kazna je bila večan pad niz "veliku vodu", što je u prevodu s njihovog jezika značenje imena grandioznih vodopada Iguasu.

Prvi Evropljanin koji je otkrio vodopade bio je španski konkvistador Alvar Nunjez Kabesa de Vaka 1541. godine, samo godinu dana posle njegovog postavljenja za guvernera tadašnje Rio de Plate, koju su činili današnji Paragvaj, Argentina i daleko manji deo Brazila (u njegovu čast jedan od vodopada na argentinskoj strani je nazvan po njemu). Posle toga se o njima ništa nije ni čulo, ni znalo do kraja 19. veka kada ih je ponovo otkrio izvesni Boseli, po kojem je, takođe, nazvan jedan od vodopada.

Iako je na samo nekoliko kilometara jedna od najmoćnijih južnoameričkih reka Parana, vodopadi se nalaze na mnogo manjoj, njenoj pritoci Iguasu, koja deli Brazil i Argentinu i uliva se u Paranu na tromeđi s Paragvajem. Najveće vodopade na svetu zapravo čini 275 vodopada i slapova koji zauzimaju ukupnu dužinu od 2,7 kilometara. Neki od njih dostižu visinu od 82 metra, ali većina je visoka oko 65 metara. Najveći i najpoznatiji je čuveni vodopad Đavolje grlo (Garganta del Diablo), ogromna litica u obliku latiničnog slova "U", širine 150 i dužine 700 metara s koje se velika količina vode obrušava velikom brzinom praveći pritom zaglušujuću buku.

Hučeći spektakl

Do vodopada je relativno lako stići. U blizini se nalaze gradovi Foz do Iguasu (brazilski deo) i u Puerto de Iguazu (argentinska strana), do kojih se može doći avionom iz Buenos Ajresa za sat i po. Prilaz vodopadima je danas veoma olakšan jer su izgrađene brojne stazice koje vode duž celog vodenog spleta. Najpristupačnije su gornja i donja staza. Gornja je dosta kraća i duga je oko 800 metara, a okružuje je spektakularno Đavolje grlo. Posetioci mogu da priđu vodopadima relativno blizu, ali i da budu spremni da se dobro okvase.

Donja staza je dosta duža i vodi do drugih vodopada od kojih su najpoznatiji Dos Hermanos, Boseti, Ramirez, Čiko i San Martin. Svi su visoki između 40 i 60 metara i pogled na njih pruža neponovljiv doživljaj. Dos Hermanos, iako je samo osam metara visok, veoma je zanimljiv jer se njegovim obrušavanjem stvara čaroban prirodni bazen. Čiko i Boseti se razbijaju na dva dela i stvaraju neverovatnu sliku, a kapljice vode koja prska služe kao prirodni rashlađivač na tropskih 30°C.

Nešto dalje su vodopad Mibigua, Adam i Eva, a na kraju dolazi San Martin, zaglušujući i hučeći spektakl koji zadivljuje svojom snagom vode koja se razbija od stene posle koje se formira drugi vodopad kojim se završava šou koji je počeo 70 metara više, i sve to uz večnu izmaglicu i poneku dugu.

Malo više u odnosu na ove vodopade nalaze se El Eskondido, Dos Moskueteros, Rivadavia, Penjon i Mitre. Cela ova serija se završava živopisnim vodopadom, Union čije se vode u bujicama slivaju ka ogromnom Đavoljem grlu. Polovina ovog vodopada pripada Brazilu, sa čije strane se pruža spektakularniji pogled na vodeno čudo, ali je argentinska strana daleko interesantnija za obilazak.

Za one malo smelije, koji bi hteli bliže da priđu prokuljaloj peni koja se stvara od obrušavanja vode, postoje ture gumenim čamcma koje vode gotovo u sam epicentar zbivanja. Postoje i ture helikopterima iz kojih može bolje da se vidi ovaj prirodni spektakl, ali je cena visoka.

Život koji buja

Da bi se ovaj prirodni fenomen zaštitio od negativnog uticaja čoveka, ali i ceo tropski ekosistem koji ga okružuje, Argentina je 1934. godine osnovala Nacionalni park "Iguasu", koji se prostire na površini od 67.630 hektara. To je samo deo parka zato što su i Brazilci svoj deo vodopada i okruženja proglasili nacionalnim parkom.

Ali ono što ovo čudo prirode čini posebnim jeste život koji naprosto buja na svakom koraku. Neprestana buka papagaja, šarenilo boja kakve se mogu videti samo u ovom delu sveta i večno zelena boja prašume u kojoj raste više od 2.000 različitih endemskih vrsta biljaka, potpuno razoružavaju posetioce. Tu je svoj dom pronašlo i više od 450 vrsta ptica koje mogu da se posmatraju rano izjutra i u sumrak. Tada se često mogu fotografisati tukani i are, koji krešteći prave nesnosnu buku. Posebno su interesantni tukani (naslovna strana) jer znaju nepomično da stoje na grani, kao da su preparirani, i onda da naglo naprave pokret i zakrešte najstrašnijim "kra". Što bi rekao jedan prolaznik: "Ni lepše ni čudnije ptice, niti ružnijeg glasa!"

O nebrojenim vrstama insekata ne treba ni govoriti, a posebno su interesantni leptiri najrazličitijih boja i šara.

Veoma značajna je zaštita mnogih ugroženih vrsta koje žive u prašumi, poput jaguara i ocelota, koji uspevaju da opstanu samo zahvaljujući zaštiti u nacionalnom parku.

Vodopadi Iguasu možda nisu poznati kao Viktorijini ni Nijagarini, ali su najveći po površini koju zauzimaju i daleko, daleko grandiozniji. Nije slučajno Eleonora Ruzvelt napisala u knjigu utisaka posle posete vodopadima: "Jadna, jadna Nijagara!"

INFO:

Vodopadi Iguasu

Širina: 150 m

Dužina: 2,7 km

Visina: do 82 m

Protok vode: menja se u toku godine, ali je obično između 1.300-1.500 m3/s

Otkriveni: 1541. godine

Vremenska razlika: - 4 sata, tokom leta (od decembra do marta) vreme u Brazilu i Argentini se razlikuje za sat jer Brazilci ne primenjuju letnje računanje vremena

Telefoniranje: za pozive iz Srbije pozivni broj za Argentinu 9954, a za Brazil 9955

Valuta: argentinski peso (1 evro = 3,61 ARS) i brazilski real (1 evro = 3,374 BRL)

Struja: 220 V

Klima: vlažna tropska klima s temperaturama između 25 i 30°C

Viza: viza je potrebna samo za Brazil i izdaje se u konzularnom odeljenju u Beogradu

Kupovina: od puta iz Foza do Iguasu ka Puerto de Iguazu nalaze se jeftine prodavnice u kojima mogu da se kupe suveniri od ručno rezbarenog drveta i predmeti od kristala

Hrana: bife de lomo, vrlo tanko isečena šnicla, bife de chorizo, deo telećeg buta koji se kuva u sopstvenoj masti

Smeštaj: u hotelima od tri do pet zvezdica, po ceni od 60 do 240 evra dnevno. Do samih vodopada, na argentinskoj strani nalaze se luksuzni "Sheraton Iguazu" i "Gran Hotel Resort and Casino", u kojima se cena noćenja kreće 270 do 325 dolara

Kako stići: avionom preko Londona do Buenos Ajresa letovima "Britiš ervejza", pa onda domaćom avio-kompanijom "Lan" do Puerto do Iguazua. Turistička agencija "Kon Tiki trevel" organizuje tri ture za Južnu Ameriku ili Brazil, a polasci su 26. i 29. decembra i 1. marta

Korisni linkovi:

www.iguazuargentina.com

www.welcomeargentina.com

gosouthamerica.about.com

Izvor: Press

Piše: NIKOLA JABLANOV