U
dalekoj Indoneziji, na samom obodu Indijskog okeana smešteno je maleno,
tropsko ostrvo Bali. Ostrvo koje zadivljuje svojom lepotom kako prirode
tako i ljudskih tvorevina sagrađenih u minulim vekovima. Ostrvo koje je
potpuno odolelo modernizaciji i globalizaciji i na kome se još uvek
živi po pravilima koja se decenijama nisu menjala
Putovanje
od Beograda pa, recimo, preko Frankfurta na Majni i Singapura do Balija
i njegovog aerodroma smeštenog na krajnjem jugu ostrva traje ne manje
od dvadesetčetiri časa, a ako se opredelite za varijantu najjeftinije
avionske karte, koja košta hiljadu eura, onda i celih trideset.
Putovanje jeste dugačko, ali zato kad stignete...
Prvi utisci počinju da se gomilaju još pri samom sletanju na
''Ngurah Rai'', aerodrom čija pista zalazi duboko u more kristalno
plave boje i besprekorne čistoće. Odmah po sletanju i ulasku u
aerodromsku zgradu, primetićete mnoštvo živih boja i različitih oblika
koji su tako karakteristični za ovo podneblje, a koji se nigde u Evropi
ne mogu sresti. Da više nikakve veze nemate sa ''brdovitim Balkanom''
biće vam odmah jasno pošto prvi put udahnete vazduh po napuštanju
aerodromske zgrade. Spoljna temperatura od ujednačenih dvadeset i osam
stepeni i vlažnost vazduha koja ''miriše na kišu'', prvi će vam
poželeti dobrodošlicu. Nakon ovog prvog iznenađenja i, rekao bih,
kratkotrajnog šoka, uputićete se do najbližeg taksija i uz osveženje
njegovim klima uređajem, otići do jednog od nebrojeno mnogo, prelepih
hotela.
U
jeku sezone, koja ovde počinje maja meseca i traje sve do kraja
novembra, poželjno je da imate unapred rezervisanu sobu, da vam se ne
bi desilo da svoj jedinstveni godišnji odmor započnete spavanjem na
plaži. Van ovog perioda, dakle od početka decembra meseca, pa sve do
kraja aprila traje zimski period, koji se odlikuje malo slabijom
turističkom posetom, ali i nešto nižom temperaturom uz propratne
monsunske kiše, koje bivaju najjače tokom decembra i januara meseca.
Jasno je da na zimskih dvadesetak stepeni Celzijusa, sneg ovde nikada
ne pada i da su peći na čvrsto gorivo lokalnim stanovnicima potpuno
nepoznate.
Inače, ljudi koji žive na Baliju - Balinezi, njih oko četiri
miliona, su izrazito ljubazni i nikakvih neprijatnosti sa njima nećete
imati. Osoblje hotela će vam biti na usluzi dvadeset i četiri časa
dnevno, spremno da vas usluži na način koji predstavlja vrhunsku
servilnost i pravo oduševljenje za svakog turistu koji poseti ovaj raj.
Osmeh na njihovim licima je obavezan u toku razgovora sa vama, a po
njegovom završetku lagano će sklopiti ruke na svojim grudima kao da se
mole, blago vam se nakloniti i otići da vam donesu tropski koktel koji
ste upravo izvoljevali. Osim izrazito prijatnog i dopadljivog
ponašanja, osobe koje rade po hotelima se još odlikuju živopisnim
uniformama, koje imaju donji deo u obliku haljine i za muškarce i za
žene, solidnim znanjem engleskog jezika i svojom životnom dobi. U
mnogim hotelima rade mladići i devojke sa dvadesetak godina života.
Iako
Bali pripada Indoneziji, najvećoj muslimanskoj zemlji na svetu, sa oko
dvesta dvadeset miliona muslimana, Balinezi su budistički opredeljeni
i to skoro sto procenata stanovništva. Vrlo su religiozni i svakodnevni
život im je ispunjen događajima i aktivnostima kojima propovedaju
svoju veru. Još od malih nogu, u roditeljskom domu uče tri maternja
jezika. Jedan je za svakodnevni razgovor između njih samih, drugi je za
razgovor sa sveštenim licima, a treći koriste u ophođenju prema
prirodi i životinjama. Veruju da i predmeti imaju dušu, te ih u
određenom dobu godine ogrću šarenim maramama. Ovo posebno važi za
njihove ''porodične hramove'', koje ima svaka kuća, tj. dvorište. Ta
njihova ''mini svetilišta'' predstavljaju nešto što, nama Evropljanima,
liči na nekakve spomenike, napravljene od kamena, karakterističnog
reljefa, visine i do tri metra, na kome redovno ostavljaju darove Bogu
u obliku cveća i hrane sa upaljenim mirišljavim štapićima.
Ono što se posetiocima posebno može dopasti je masaža koja se
nudi na svakom koraku. Ljubazne i poprilično nametljive ženske osobe će
se svakako potruditi da vas izmasiraju na plaži i za to vam naplatiti,
za naše uslove, simboličnu sumu. Naravno, u hotelima je ova usluga i
mnogo skuplja, ali i mnogo profesionalnija.
Hoteli
na Baliju kao da se takmiče koji će od njih da bude lepši i luksuzniji.
Zajedničko im je da su ogromni, da su na samoj plaži, da su prelepo
sređeni i da svaki od njih ima bazen. Ogroman bazen okružen kokosovim
palmama, stablima banane, žbunastim rastinjem sa cvetovima
najrazličitijih boja i oblika... Verovali ili ne, ali jedan od njih ima
površinu od čitavih devet hiljada metara kvadratnih. Turistima se
poklanja pažnja kao bogovima. Tako, na primer, bez ikakvih problema
možete tražiti da vam se ručak servira, recimo, na samoj ivici bazena i
da ga konzumirate ne izlazeći iz vode. To je tamo sasvim obična stvar.
Sve sobe imaju klima uređaj i zahvaljujući njima možete da se
rashladite kad god poželite. Naročito noću, dok spavate... Cena
dvokrevetne sobe se kreće od četrdeset do šezdeset eura dnevno za
noćenje sa doručkom. I nijedan hotel nema manje od četiri zvezdice.
Cenkanje je sastavni deo njihove ulične trgovine. Budite
sigurni da će vas na tezgama lako prepoznati kao turistu i da će
pokušati da vam naplate neuporedivo više nego što ta roba zaista vredi.
Ali, ako ste iole vešt pregovarač, brzo ćete stvari dovesti u razumne
okvire. Naravno, u luksuznim radnjama nema ni govora o pogađanju.
Hrana je vrlo ukusna i teško je ne uživati u njoj. Blago je
zaljućena i sastoji se od pirinča koji je obavezan i povrća pomešanog
sa piletinom ili govedinom. Obroci su laki i slobodno ih možete
konzumirati u neograničenim količinama, bez straha od holesterola. Cena
prosečnog obroka je od tri do pet eura po osobi, a restorane možete da
birate.
Posebnu
priču predstavljaju ekskurzije ka unutrašnjosti ostrva u cilju njegovog
razgledanja i upoznavanja. Nakon odabira jedne od brojnih turističkih
agencija koje rade na Baliju, putujete njihovim mini-busevima u
obaveznom prisustvu vodiča. On će vas ukratko upoznati sa istorijom
Ostrva, a onda će vam ljubazno objasniti gde ćete ići tog dana i šta
ćete pri tom videti. Od prebogate ponude Balija svakako izdvajam posetu
hramu ''Tanah Lot", koji se nalazi na samoj obali mora i koji datira
još iz šesnaestog veka. Posebno je zanimljiv podatak da je sagrađen iz
jednog komada stene... Zaista fantastičan prizor. Balinezi veruju da se
odatle vidi najlepši zalazak sunca na celom ostrvu, što je posebno
romantično zaljubljenim parovima.
Pirinčana polja su posebna priča. Ima ih bukvalno svuda i
predstavljaju najlepše prizore na Ostrvu. Jedna su smeštena u
ravničarskim predelima, dok su druga izgrađena na padinama i obroncima
brda. Napravljena su u obliku terasa i nijedan turista sa fotoaparatom
im neće odoleti.
Zbog specifičnog načina odmora, gde vam se sve donosi ''na
noge'', vreme na Baliju prolazi veoma sporo. Dve nedelje su sasvim
dovoljne da se odmorite, da obiđete kompletno ostrvo i uzduž i popreko
i da ga do detalja upoznate. Između tih, mahom celodnevnih ekskurzija,
ostaće vam i više nego dovoljno vremena da uživate u lepoti tropskog
mora i u beskrajnom izležavanju na predivnim peščanim plažama.
