Ulaganje u ponudu seoskih domaćinstava će se
višestruko isplatiti za nekoliko godina, a Srbiji može da donese
nekoliko milijardi evra godišnje...
Seoski turizam je najveća šansa Srbije za bolji život. Prema
procenama stručnjaka iz oblasti ruralnog razvoja, investiranje u seoski turizam
za nekoliko godina moći će višestruko da se isplati, kako seljacima, tako i državi.
Turizmolog Branislav Bajagić tvrdi da razvijeni seoski
turizam može Srbiji doneti nekoliko milijardi evra godišnjeg prihoda. Ako neko domaćinstvo ima četiri kreveta, puta sto dana, to
znači da ima četiri stotine prenoćišta. Cena pansiona je 20 evra, što znači da
godišnji prihod tog domaćinstva iznosi 8.000 evra. Ako se od toga za troškove
odbije oko 50 odsto, ispada da je zarada četiri hiljade evra. To opet znači da
je mesečna zarada oko 330 evra, što je duplo više od prosečne plate u Srbiji -
objasnio je Bajagić.
Bajagić je dodao da će oko 20 odsto od 780.000 seoskih
gazdinstava u Srbiji moći da se bave seoskim turizmom.
Treba, međutim, uraditi mnogo toga što bi podstaklo ovu
vrstu turizma, a samim tim i srpsku poljoprivredu. Kako kaže profesor Miladin Ševarlić,
pre svega mora se poboljšati seoska infrastruktura, putevi, vodovod,
kanalizacija. Sa druge strane, nedostaje masovna medijska podrška i aktivnost
političara, klasifikacija i standardizacija, podizanje svesti.
Za početak treba izgraditi puteve do sela. Imamo
izvanredna mesta, sa netaknutom prirodom i čak 160 opština u Srbiji koje
spadaju u ruralna područja. Poljoprivreda i seoski turizam bi za Srbiju trebalo
da imaju značaj kao nafta za Emirate - objasnio je Ševarlić.
Političari, novinari, nevladine organizacije, svi treba da
se uključe u promociju seoskog turizma. Treba urediti domaćinstva, napraviti
kvalitetne turističke programe, a Srbija se mora promovisati kao destinacija sa
naglaskom na odmoru na selima, poseti manastirima - dodao je on.
Politika oslanjanja na agrar i na iskorišćavanje njegovih
potencijala, ne bi više smela da bude u funkciji preživljavanja i kupovine
socijalnog mira, već bi trebalo da bude trajno opredeljenje države i razvojne
ekonomije.
Pre svega, moraju se utvrditi mogućnosti razvoja svake
sredine i onda pojačati odgovornost i uloga lokalne samouprave - ističe Ševarlić.
Koncept integralnog ruralnog razvoja koji će biti i okosnica
buduće strategije ruralnog razvoja, predstavlja antipod klasičnoj
industrijalizaciji i zasniva se na sveobuhvatnom razvoju seoskih mešovitih
područja u kojima živi gotovo polovina stanovnika Srbije. To ne znači poseljačenje
radnika i vraćanje motici i traktoru, već njihovo zapošljavanje u oblasti
poljoprivrede, raznim uslužnim delatnostima kao što je turizam, zanatstvu, domaćoj
radinosti, infrastrukturi, malim i srednjim industrijskim pogonima.
Izvor: Biznis
Autor: Katarina Lazarević
|
